Већина људи је упозната са познатом једначином Алберта Ајнштајна, е=мц2. Али колико њих зна шта то значи и зашто је толико важно?
Значење је заправо прилично једноставно. "е" означава енергију; "м" означава масу; "ц" означава брзину светлости. Дакле, то значи да се одређени део масе - рецимо зрно песка - може претворити у одређену количину енергије. А пошто је брзина светлости тако велика - 186.000 миља у секунди - потенцијална енергија је велика. То је доказано у Хирошими и Нагасакију 1945. године; мале количине уранијума су претворене у огромне количине енергије, довољне за уништавање градова, окончање рата и покретање нуклеарног доба.
То је, очигледно, довољно само по себи да Ајнштајнов увид учини важним. Али постоји много дубља импликација: једначина значи да су маса и енергија у суштини иста ствар, да је маса - физичке ствари од којих је наш свет направљен - заправо велике количине енергије заробљене у малим количинама простора. Дакле, цео универзум је само енергија, а запањујућа разноликост материјала који посматрамо је заправо само разноврсност облика и облика које енергија поприма. У ствари, ми сами, наша физичка тела, смо скуп енергије заробљене у слојевима и слојевима супстанци које заједно могу да подрже наше функције.
То је чудна, контраинтуитивна идеја, али је од тада основа науке. Његова истина је потврђена на много начина, укључујући бизарно понашање субатомских честица, које имају тенденцију да делују и као маса и као енергија у исто време. То је такође демонстрирано у идеји Великог праска, тренутка када је универзум настао балоном из ништавила, са недокучивом енергијом која је створила сам простор и само време, и испунила простор-време енергијом која би се на крају скупила у форме као звезде, планете и људи. У суштини се ради о чистој енергији.
Па какве то везе има са Божанском љубављу? Можда много. Век и по пре него што је Ајнштајн револуционисао наше идеје о физичкој стварности, Сведенборг је описао духовну стварност са запањујућим сличностима. То је реалност заснована на идеји да чиста енергија узима основне форме да би створила и преплавила сопствени универзум. Због саме своје природе, та енергија има тенденцију да се скупља и ствара форме и обрасце који су чврсти и јединствени. Те форме су направљене од те почетне енергије и њоме се одржавају, без сопственог живота - али као форме су одвојене, са својим идентитетом. Они су од енергије, али нису део енергије, ако то има смисла.
Као што сте можда претпоставили, та чиста духовна енергија је Божанска Љубав, стварно биће и суштина Господа и основна супстанца духовне стварности. А ти облици са својим јединственим идентитетом су људи – нешто што је Господ створио и оживео, али одвојено, тако да их Он може волети, а да не воли Себе.
Сведенборгови радови нуде безграничне детаље о томе како све ово функционише. Најосновније, Божанска Љубав је у облику Божанске Мудрости и њих двоје су једно у Господу. А облици су критични, јер је у својој суштини Божанска љубав толико заслепљујуће моћна да би нас уништила ако бисмо је директно примили. Дакле, долази до нас филтриран, у облику божанске истине, али у том облику је и даље толико сјајан и моћан да је стварно сунце духовног света.
Сведенборгова „Божанска љубав и мудрост“ такође нуди овај прелеп опис онога што је љубав: „Обележје љубави није да волимо себе, већ да волимо друге и да будемо сједињени с њима кроз љубав. Обиљежје љубави је и то да нас други воле јер смо тако уједињени. Заиста, суштина сваке љубави се налази у јединству, у животу љубави који називамо радошћу, насладом, задовољством, слаткоћом, блаженством, задовољством и срећом. Суштина љубави је да оно што је наше треба да припада неком другом. Осећати радост неког другог као радост у себи – то је љубав.”
Тако нас Господ воли, и Његова једина жеља је да примимо његову љубав потпуније како бисмо се придружили Њему и довели до највеће среће. Ако о томе размишљамо у смислу нас самих као образаца у фабрику духовне стварности, то би било усклађивање тог узорка са грамом тканине, тако да Господња љубав може да уђе у сама наша влакна.
(റഫറൻസുകൾ:
BOŽANSKA LJUBAV 3; Božanska Ljubav i Mudrost 4, 5, 33, 34, 35, 37, 40, 43, 44, 47-5, 93, 99, 154; Božanska Promisao 1-86)