BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci

3. To je na ovim stranicama već ilustrovano mnogobrojnim stvarima, kojima treba dodati samo još i ono, što upravo sledi u daljem tekstu. Gospod, budući da je On Bog univerzuma, jeste nestvoren i beskonačan, međutim, nasuprot, ljudi i anđeli su stvoreni i konačni. Nestvoreno i beskonačno je samo Božanstvo po sebi. Iz Njega nije moguće formirati čoveka, jer bi, kada bi to bio slučaj, i sam čovek, sam po sebi, bio Božanski; opet, on može biti formiran iz stvari stvorenih i konačnih, u kojima je moguće da Božansko jeste, i kojima Ono može preneti svoj život, i to sa toplinom i svetlošću od Sebe kao Sunca, dakle iz sopstvene Božanske ljubavi; ovo se može uporediti sa klijanjima u zemlji, koja se ne mogu formirati iz same suštine (esencije) svetskog Sunca, već moraju biti formirana od stvorenih stvari od kojih je sastavljeno tlo, unutar kojih je moguće da Sunce, svojom toplinom i svetlošću, biva prisutno, i kojima ono može da prenese svoj život. Iz ovoga je jasno da čovek i anđeo, sami po sebi, ne mogu biti - život, već nisu ništa drugo do - primaoci života.

4. Iz svega ovoga, takođe, proizilazi da začeće čoveka od njegovog zemaljskog oca ne predstavlja i začeće života, već predstavlja isključivo prvu i najčistiju formu sposobnu za primanje života; ovoj se, pak, formi, u materici pridodaju (i to kao prašnici, odnosno, inicijatori) supstance i materije, koje slede jedna za drugom u formama prilagođenim recepciji života po sopstvenom redosledu i u skladu sa sopstvenim stepenom sve do dosezanja poslednje forme, koja je pogodna za modalitete svetske prirode.