INTERAKCIJA DUŠE I TELA

Napisao EMANUEL SVEDENBORG, 1769

Preveo Milica Žikić

Objavio The Lord’s New Church Which is Nova Hierosolyma, 2021

Napomena

Delo Interakcija duše i tela (De Commercio Animae et Corporis) Emanuela Svedenborga originalno je objavljeno u Londonu 1769. Ova verzija bazirana je na izdanju Svedenborgovog društva iz 1844, prilagođenom 1987. i 1924. i ponovo objavljenom 1947.

SADRŽAJ

I. Postoje dva sveta: duhovni svet, nastanjen duhovima i anđelima i prirodni svet, nastanjen ljudima, 3

II. Duhovni svet je postojao prvi i neprestano biva održavan od svog sopstvenom suncu, a prirodni svet od svog sunca. 4

III. Sunce duhovnog sveta je čista ljubav Jehove Boga, koji je u njegovom središtu, 5

IV. Od tog sunca proizlazi toplina i svetlost; toplina koja od njega proističe u svojoj suštini je ljubav, a svetlost od njega u svojoj suštini je mudrost, 6

V. I ta toplina i ta svetlost utiču u čoveka: toplina u njegovu volju, gde proizvodi dobro ljubavi, a svetlost u njegovo razumevanje (razum), gde proizvodi istinu mudrosti, 7

VI. To dvoje, toplina i svetlost ili ljubav i mudrost, sjedinjeni utiču od Boga u dušu čoveka, a kroz nju u njegov um i njegova osećanja i misli, a odatle u čula, govor i akcije tela, 8

VII. Sunce prirodnog sveta je čista vatra, a svet prirode od početka je postojao i neprekidno opstaje zahvaljujući tom suncu, 9

VIII. Zbog toga je sve što proizlazi iz ovog sunca, gledano samo po sebi, mrtvo, 10

IX. Ono što je duhovno zaodeva se onim što je prirodno, kao što čovek oblači odelo, 11

X. Duhovne stvari ovako odevene u čoveku omogućavaju mu da živi kao racionalan i moralan čovek, dakle kao duhovno prirodan čovek, 12

XI. Primanje tog inflaksa je u skladu sa stanjem ljubavi i mudrosti kod čoveka, 13

XII. Čovekovo razumevanje može da bude uzdignuto u svetlost, to jest u mudrost, u kojoj su anđeli neba, shodno kultivisanosti njegovog razuma; a njegova volja može da bude uzdignuta, na sličan način, u toplinu, to jest u ljubav, shodno njegovim delima; ali ljubav volje nije uzdignuta, osim ako čovek želi i čini stvari koje podučava mudrost razumevanja. 14

XIII. Potpuno je drugačije sa zverima, 15

XIV. Postoje tri stepena u duhovnom svetu i tri stepena u prirodnom svetu, do sada nepoznata, u skladu sa kojima se dešava sav inflaks, 16

XV. Krajnji ciljevi su u prvom stepenu, uzroci u drugom, a efekti u trećem, 17

XVI. Zato je očigledno šta je priroda duhovnog inflaksa od njegovog izvora do njegovih efekata, 18

9. VII. SUNCE PRIRODNOG SVETA JE ČISTA VATRA; A SVET PRIRODE OD POČETKA JE POSTOJAO I KONTINUIRANO OPSTAJE ZAHVALJUJUĆI TOM SUNCU.

Da priroda i njen svet – pod kojim podrazumevamo atnmosfere i zemlje koje nazivamo planetama, među kojima je kopneno-vodena lopta na kojoj mi obitavamo, zajedno sa svim proizvodima, u opštem i posebnom smislu, koji svake godine ukrašavaju njenu površinu – opstaju isključivo od sunca, koje obrazuje njihovo središte i koje, preko zraka svoje svetlosti i modifikacija svoje topline, jeste svuda prisutno, svako zasigurno zna iz sopstvenog iskustva, iz svedočenja čula i iz tekstova koji govore o načinu na koji je svet bio naseljen ljudima. Pošto, dakle, neprekidno opstajanje dolazi iz ovog izvora, razum može sa sigurnošću da zaključi da i postojanje (egzistencija) dolazi odatle; jer neprekidno opstajati, jeste neprekidno postojati, jer (svaka) stvar najpre (mora da) postoji. Odatle sledi da je prirodni svet bio stvoren od Jehove Boga sredstvima ovog sunca kao sekundarnog uzroka.

[2] Da postoje duhovne stvari i prirodne stvari, u potpunosti različite jedne od drugih i da je poreklo i podrška duhovnih stvari od sunca koje je čista ljubav, u čijem je središtu Jehova Bog, Stvoritelj i Svedržitelj univerzuma, bilo je pokazano ranije; ali da poreklo i podrška prirodnih stvari jeste sunce koje je čista vatra i da je potonje izvedeno iz prethodnog, a oboje od Boga, sledi samo od sebe, jer što je potonje sledi iz onoga što je prethodno, a što je prethodno (sledi) od PRVOG.

[3] Da je sunce prirode i njenih svetova čista vatra, pokazuju svi njegovi efekti: kao kod koncentracije njegovih zraka u žižu preko optičkih instrumenata, odakle dolazi silovito plamteća vatra kao i plamen; kod prirode njene topline, koja je slična toplini elementarne vatre; kod stepenovanja te topline u skladu sa nagibom (uglom pod kojim pada), odakle potiču raznolikosti klimata i četiri godišnja doba, pored mnogih drugih činjenica, iz kojih racionalna sposobnost, sredstvima telesnih čula, može da potvrdi istinu da je sunce prirodnog sveta puka vatra i takođe da je to vatra u svojoj krajnjoj čistoti.

[4] Oni koji ne znaju ništa u vezi sa poreklom duhovnih stvari od njihovog sopstvenog sunca, ali su upoznati samo sa prirodom prirodnih stvari od njihovog (sunca), teško da mogu izbeći brkanje duhovnih i prirodnih stvari i zaključivati, kroz obmane čula i racionalne sposobnosti izvučene iz njih, da duhovne stvari nisu ništa drugo do puke prirodne stvari i da se, iz aktivnosti ovih potonjih, pobuđenih toplinom i svetlošću, uzdižu mudrost i ljubav. Te osobe, pošto ne vide ništa drugo svojim očima i ne mirišu ništa drugo svojim nozdrvama i ne udišu ništa drugo svojim plućima osim prirode, pripisuju tome takođe i sve racionalne stvari; odatle oni upijaju ono što je prirodno kao što sunđer upija vodu. Takve osobe mogu da budu upoređene sa kočijašima koji svoje konje prežu iza kočija, a ne ispred njih.

[5] Drugačiji je slučaj sa onima koji uočavaju razliku između duhovnih i prirodnih stvari i izvlače zaključke o potonjim iz prethodnih. Oni takođe opažaju uticaj duše na telo; oni opažaju da je taj uticaj duhovan i da prirodne stvari, koje pripadaju telu, služe duši kao vozila i medijumi za proizvođenje svojih efekata u prirodnom svetu. Ako zaključujete drugačije možete se uporediti sa rakovima koji pomažu svoje napredovanje hodajući repom i okreću oči unazad pri svakom koraku; a vaš racionalni vid može biti upoređen sa vidom Argusovih očiju na zadnjem delu njegove glave, dok su one (oči) koje su spreda uspavane. Takve osobe takođe veruju za sebe da su Argusi u rasuđivanju; jer one kažu: “Ko ne vidi da je poreklo univerzuma iz prirode? I šta je onda Bog nego unutrašnji produžetak prirode?” I čine slične iracionalne opservacije, kojima se razmeću više nego što to čine mudri ljudi iz svojih racionalnih raspoloženja.