1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro
Svaki čovek koji ima religiju zna i priznaje da je onaj koji vodi život dobra spasen, a onaj koji vodi život zla je proklet; jer on (koji ima religiju) zna i priznaje da čovek koji živi ispravno misli ispravno, ne samo o Bogu nego i o bližnjem; ali nije tako kod čoveka čiji je život zao. Čovekov život je njegova ljubav, a to što voli ne samo da mu se sviđa da radi, nego mu se sviđa i da misli o tome. Razlog, dakle, zbog koga kažemo da je život činiti ono što je dobro, jeste taj što činjenje onoga što je dobro deluje kao jedno sa razmišljanjem o onome što je dobro, jer ako se unutar čoveka ove dve stvari ne ponašaju kao jedna, one nisu od njegovog života. Sledi demonstracija tih predmeta.
