Kratki Prikaz Učenja Nove Crkve, Na koju se misli pod “Novim Jerusalimom” U knjizi Otkrovenja

Autor Emanuel Svedenborg, 1769.

I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. (Otkrovenje 21:2, 5)

Sadržaj

Uvod (odeljak 1)

Dogme Rimokatolika u vezi sa justifikacijom sa Tridentskog sabora (odeljci 2-8)

Dogme Protestanata u vezi sa justifikacijom, na osnovu Formula Concordiae (9-15)

Nacrt Učenja Nove Crkve (16)

1. Crkve koje su se Reformacijom odvojile od Rimokatoličke Crkve razlikuju se u raznim stvarima; ali sve se slažu u odredbama u vezi sa trojstvom osoba u božanskom, prvobitnim grehom od Adama, imputacijom Hristovih zasluga i justifikacijom putem same vere (17-18)

2. Rimokatolici, pre Reformacije, podučavali su potpuno iste stvari kao Reformisani posle nje, u vezi sa četiri gorepomenute odredbe. . . (19-20)

3. Vodeći reformisti… zadržali su sve dogme…; ali su odvojili dobročinstvo ili dobra dela od te vere i proglasili da ona istovremeno ne spasavaju, jer su imali u vidu totalnu odvojenost od Rimokatolika u odnosu na suštinske stvari crkve, koje su vera i dobročinstvo… (21-23)

4. Vodeći reformisti pripojili su dobra dela i takođe ih prisajedinili svojoj veri, ali sa čovekom kao pasivnim subjektom… (24-29)

5. Kompletan teološki sistem u Hrišćanskoj crkvi današnjice zasnovan je na ideji o tri Boga, koja izrasta iz doktrine o trojstvu osoba (30-38)

6. Dogme te teologije pokazuju se kao pogrešne pošto je ideja trojstva osoba i odatle o tri Boga, bila odbačena, a ideja o jednom Bogu u kome je Božansko Trojstvo bila primljena umesto nje (39-40)

7. Tada je istinski spasavajuća vera, koja je vera u jednog Boga, sjedinjena sa dobrim delima, priznata i primljena. (41-42)

8. Ova vera je u Boga spasitelja Isusa Hristosa, koja je u svojoj jednostavnoj formi sledeća: 1. da postoji jedan Bog u kome je Božansko Trojstvo…; 2. spasavajuća vera je verovati u njega; 3. zla treba da budu izbegavana … ; 4. dobra treba da budu činjena . . . ; 5. ona treba da budu činjena od strane čoveka kao od njega samog, ali treba verovati da su od Gospoda. . . (43-44)

9. Vera današnjice odvojila je religiju od crkve, jer se religija sastoji u priznavanju jednog Boga i bogosluženju njemu na osnovu vere dobročinstva. (45-46)

10. Vera današnjice ne može da bude sjedinjena sa dobročinstvom i proizvede bilo kakve plodove koji su dobra dela. (47-50)

11. Iz vere današnje crkve proizlazi bogosluženje sa usana, a ne od života. . . (51-52)

12. Doktrina današnje crkve protkana je različitim paradoksima… I, zbog toga, njene dogme mogu da uđu samo u pamćenje, a ne mogu ni u jedan deo razumevanja . . . (53-57)

13. Dogme današnje crkve ne mogu da budu naučene i zadržane bez velikih teškoća. . . (58-59)

14. Doktrina vere današnje crkve pripisuje ljudske osobine Bogu. . . (60-63)

15. Vera današnje crkve proizvela je čudovišna rođenja… Jeresi od najranijeg doba do današnjih dana iskakale su iz doktrine zasnovane na ideji o tri Boga… (64-69)

16. Na poslednje stanje današnje crkve, kad je ova na svom kraju, misli se pod iscrpljivanjem doba; a zatim dolaskom Gospoda (Matej 24:3). (70-73)

17. Na zagađenost iz obmana… koja danas preovlađuje u Hrišćanskim crkvama, misli se pod “nevoljom velikom kakva nije bila od postanja sveta dosad niti će biti” (Matej 24:21). (74-76)

18. Neće biti ni ljubavi, ni vere, niti poznanja dobra i istine u poslednje vreme crkve, kad se približava kraju… (77-81)

19. Na one koji su u današnjoj veri misli se pod “jarcima” u knjizi proroka Danila i Jevanđelju po Mateju. (82-86)

20. Na one koji su se potvrdili u današnjoj veri misli se u Otkrovenju pod “aždahom i njenim dvema zverima” i pod “skakavcima” . . . (87-90)

21. Osim ako je nova crkva uspostavljena od Gospoda, niko ne može biti spasen . . . (91-94)

22. Na otvaranje i odbacivanje dogmi vere današnje crkve i otkrovenje i primanje načela nove crkve, misli se u rečima u Otkrovenju 21:5. . . (95-98)

23. Nova crkva koja treba da bude uspostavljena od Gospoda jeste novi Jerusalim, o kome se govori u Otkrovenju 21 i 22 . . . (99-101)

24. Vera nove crkve ne može ni na koji način da bude sjedinjena sa verom prethodne crkve. . . (102-104)

25. Rimokatolici danas ne znaju ništa o imputaciji Hristovih zasluga i justifikaciji verom odatle… jer je ona u potpunosti skrivena ispod spoljašnjosti njihovog bogosluženja; iz tog razloga, ako bi odstupili od svojih spoljašnjosti (spoljnih izraza) bogosluženja… mogli bi biti uvedeni u novi Jerusalim. . . (105-115)

Zaključak

Dodatak (116-120)

---

Prevodilac M. Žikić

Izdavač:

The Lord’s New Church which is Nova Hierosolyma

1725 Huntingdon Road, Huntingdon Valley, PA 19006 USA

www.thelordsnewchurch.org

Srpsko izdanje objavljeno 2021

83. Kratka analiza

Pisano je kod Danila:

I videh u utvari; a bejah u Susanu u gradu koji je u zemlji Elamu, kad videh, i videh u utvari i bejah na vodi Ulaju. I podigoh oči svoje i videh, i gle, stajaše kraj vode ovan, koji imaše dva roga, a rogovi behu visoki, ali jedan viši od drugog, i viši naraste posle. Videh ovna gde bode na zapad i na sever i na jug, i nijedna zver ne mogaše mu odoleti, i ne beše nikoga ko bi izbavio od njega, nego činjaše šta hoćaše, i osili. A kad ja motrah, gle, iđaše jarac od zapada povrh sve zemlje, a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kog videh gde stoji kraj vode, i potrča na nj gnevno silom svojom. I videh ga gde dođe do ovna, i razgnevivši se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne beše sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne beše nikoga da izbavi ovna od njega. I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mesto njega narastoše znamenita četiri roga prema četiri vetra nebeska. I iz jednog od njih iziđe jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvezda, i pogazi ih. I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze Mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan Njegov obori. I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju, i šta činjaše napredovaše mu. Tada čuh jednog sveca gde govoraše; i jedan svetac reče nekome koji govoraše: Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska? I reče mi: Do dve hiljade i tri stotine dana i noći; onda će se svetinja očistiti. (Danilo 8:2-14).

Da je ova vizija predskazanje budućih stanja crkve veoma je evidentno, jer ona objavljuje da “uze Mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan Njegov obori. I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju”; I još da “jedan svetac reče nekome koji govoraše: Dokle će trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska?” I da će ovo biti “do dve hiljade i tri stotine dana i noći; (odnosno “do večeri jutra” p.p) onda će se svetinja očistiti”. Pod “večeri jutra” misli se na kraj stare crkve, kad nova crkva započne.