¹ Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.

² Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.

³ Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.

⁴ Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

⁵ Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.

⁶ Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.

⁷ Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.

⁸ Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovek koji je rođen od Duha.

⁹ Odgovori Nikodim i reče Mu: Kako može to biti?

¹⁰ Isus odgovori i reče mu: Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?

¹¹ Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo šta znamo, i svedočimo šta videsmo, i svedočanstvo naše ne primate.

¹² Kad vam kazah zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem nebesko?

¹³ I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu.

¹⁴ I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne.

¹⁵ Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni:

¹⁶ Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

¹⁷ Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.

¹⁸ Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje većje osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.

¹⁹ A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omile većma tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla.

²⁰ Jer svaki koji zlo čini mrzi na na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegova, jer su zla.

²¹ A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena.

²² A potom dođe Isus i učenici Njegovi u judejsku zemlju, i onde življaše s njima i krštavaše.

²³ A Jovan krštavaše u Enonu blizu Salima, jer onde beše mnogo vode; i dolažahu te ih krštavaše.

²⁴ Jer još ne beše Jovan bačen u tamnicu.

²⁵ Tada postade raspra među učenicima Jovanovim i Jevrejima oko čišćenja.

²⁶ I dođoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! Onaj što beše s tobom preko Jordana, za koga si ti svedočio, evo on krštava, i svi idu k njemu.

²⁷ Jovan odgovori i reče: Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba.

²⁸ Vi sami meni svedočite da rekoh: Ja nisam Hristos, nego sam poslan pred Njim.

²⁹ Ko ima nevestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošću raduje se glasu ženikovom. Ova dakle radost moja ispuni se.

³⁰ Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem.

³¹ Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je.

³² I šta vide i ču ono svedoči; i svedočanstvo Njegovo niko ne prima.

³³ Koji primi Njegovo svedočanstvo, potvrdi da je Bog istinit.

³⁴ Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru.

³⁵ Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove.

³⁶ Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu.