Učenje o životu

Sadržaj:

1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro (1-8)

2. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro (9-17)

3. U meri u kojoj čovek izbegava zla kao grehe, u istoj meri čini dobra, ne od sebe (samog), nego od Gospoda (18-31)

4. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri voli istine (32-41)

5. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri ima veru i jeste duhovan (42-52)

6. Dekalog uči koja zla su gresi (53-61)

7. Ubistva, preljube, krađe, lažna svedočenja... jesu zla koja treba izbegavati kao grehe (62-66)

8. U meri u kojoj neko izbegava ubistva... u istoj meri ima ljubav prema bližnjem (67-73)

9. U meri u kojoj neko izbegava preljube... u istoj meri voli čestitost (74-79)

10. U razmeri u kojoj neko izbegava krađe... u istoj razmeri voli iskrenost (80-86)

11. U meri u kojoj neko izbegava lažna svedočenja... u istoj meri voli istinu (87-91)

12. Niko ne može da izbegava zla kao grehe tako da iznutra oseća odbojnost prema njima, osim preko sredstava za borbu protiv njih (92-100)

13. Čovek treba da izbegava zla kao grehe i bori se protiv njih kao od sebe (101-107)

14. Ako neko izbegava zla iz bilo kog drugog razloga osim što su gresi, on ih ne izbegava, nego ih samo sprečava da se pojave pred svetom (108-114)

101. U saglasnosti je sa Božanskim redom da čovek može da deluje u slobodi, u skladu sa razumom, jer je delovanje u slobodi na osnovu razuma delovanje od sebe. A ipak ove dve sposobnosti, sloboda i razum, ne pripadaju čoveku, nego su Gospodove u njemu; sve dok je čovek, ne mogu mu se oduzimati, jer bez njih ne može da bude probraćen, jer bez njih ne može da sprovede pokajanje, ne može da se bori protiv zala niti da kasnije donese plodove vredne pokajanja. Sada, pošto je od Gospoda to što čovek poseduje slobodu i razum, a stoga i što čovek deluje od njih, sledi da on ne deluje od sebe, nego kao od sebe. ¹

Фусноте: