Učenje o životu

Sadržaj:

1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro (1-8)

2. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro (9-17)

3. U meri u kojoj čovek izbegava zla kao grehe, u istoj meri čini dobra, ne od sebe (samog), nego od Gospoda (18-31)

4. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri voli istine (32-41)

5. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri ima veru i jeste duhovan (42-52)

6. Dekalog uči koja zla su gresi (53-61)

7. Ubistva, preljube, krađe, lažna svedočenja... jesu zla koja treba izbegavati kao grehe (62-66)

8. U meri u kojoj neko izbegava ubistva... u istoj meri ima ljubav prema bližnjem (67-73)

9. U meri u kojoj neko izbegava preljube... u istoj meri voli čestitost (74-79)

10. U razmeri u kojoj neko izbegava krađe... u istoj razmeri voli iskrenost (80-86)

11. U meri u kojoj neko izbegava lažna svedočenja... u istoj meri voli istinu (87-91)

12. Niko ne može da izbegava zla kao grehe tako da iznutra oseća odbojnost prema njima, osim preko sredstava za borbu protiv njih (92-100)

13. Čovek treba da izbegava zla kao grehe i bori se protiv njih kao od sebe (101-107)

14. Ako neko izbegava zla iz bilo kog drugog razloga osim što su gresi, on ih ne izbegava, nego ih samo sprečava da se pojave pred svetom (108-114)

32. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u toj meri voli istine

Postoje dva univerzalna pravila koja proizlaze od Gospoda: Božansko dobro i Božanska istina. Božansko dobro je od njegove Božanske ljubavi, a Božanska istina je od njegove Božanske mudrosti. U Gospodu ovo dvoje je jedno i zbog toga od njega proizlaze kao jedno, ali nisu primani kao jedno od anđela na nebu i ljudi na zemlji. Postoje i anđeli i ljudi koji primaju više od Božanske istine nego od Božanskog dobra; I postoje drugi koji primaju više od Božanskog dobra nego od Božanske istine. Zato se u nebu razlikuju dva posebna carstva, gde se jedno zove nebeskim carstvom, a drugo duhovnim carstvom. Neba koja primaju više od Božanske ljubavi sačinjavaju nebesko carstvo, a ona koja primaju više od Božanske istine sačinjavaju duhovno carstvo. (U vezi sa ovim carstvima na koja su neba podeljena, pogledajte Nebo i pakao, n. 20-28). Ali anđeli svih neba i dalje su u mudrosti i inteligenciji srazmerno stepenu u kome dobro u njima čini jedno sa istinom. Dobro koje ne čini jedno sa istinom za njih nije dobro; a s druge strane istina koja ne čini jedno sa dobrom za njih nije istina. Iz ovoga vidimo da dobro sjedinjeno sa istinom sačinjava ljubav i mudrost u anđelu i čoveku; kao što je anđeo anđeo, a čovek čovek, od ljubavi i mudrosti u njemu, evidentno je da dobro sjedinjeno sa istinom čini da anđeo bude anđeo neba, a čovek da bude čovek crkve.