Učenje o životu

Sadržaj:

1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro (1-8)

2. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro (9-17)

3. U meri u kojoj čovek izbegava zla kao grehe, u istoj meri čini dobra, ne od sebe (samog), nego od Gospoda (18-31)

4. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri voli istine (32-41)

5. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri ima veru i jeste duhovan (42-52)

6. Dekalog uči koja zla su gresi (53-61)

7. Ubistva, preljube, krađe, lažna svedočenja... jesu zla koja treba izbegavati kao grehe (62-66)

8. U meri u kojoj neko izbegava ubistva... u istoj meri ima ljubav prema bližnjem (67-73)

9. U meri u kojoj neko izbegava preljube... u istoj meri voli čestitost (74-79)

10. U razmeri u kojoj neko izbegava krađe... u istoj razmeri voli iskrenost (80-86)

11. U meri u kojoj neko izbegava lažna svedočenja... u istoj meri voli istinu (87-91)

12. Niko ne može da izbegava zla kao grehe tako da iznutra oseća odbojnost prema njima, osim preko sredstava za borbu protiv njih (92-100)

13. Čovek treba da izbegava zla kao grehe i bori se protiv njih kao od sebe (101-107)

14. Ako neko izbegava zla iz bilo kog drugog razloga osim što su gresi, on ih ne izbegava, nego ih samo sprečava da se pojave pred svetom (108-114)

74. U meri u kojoj neko izbegava preljube svih vrsta kao grehe, u istoj meri voli čestitost

“Činiti preljubu”, kao što je pomenuto u šestoj (ili, kao se obično naziva, sedmoj) zapovesti, znači, u prirodnom smislu, ne samo ne odavati se bludničenju, nego i ne činiti opscene stvari, ne izgovarati lascivne stvari i ne misliti o prljavim stvarima. Ali u duhovnom smislu “činiti preljubu” znači prljati dobra Reči i krivotvoriti njegove istine. U najvišem smislu, “činiti preljubu” znači odbacivati božansku prirodu Gospoda i profanisati Reč. To su “preljube svih vrsta”. Prirodni čovek u stanju je da iz racionalne svetlosti vidi da “činiti preljubu” uključuje u svoje značenje činjenje opscenih stvari, izgovaranje lascivnih stvari i razmišljanje o prljavim stvarima; ali on ne zna da činiti preljubu takođe znači i prljati dobra Reči i krivotvoriti njene istine, a još manje da to znači odbacivati božansku prirodu Gospoda i profanisati Reč. Posledično tome, ne zna ni da je preljuba toliko veliko zlo da bi moglo biti nazvano samim dijabolizmom, jer onaj koji je u prirodnoj preljubi takođe je i u duhovnoj i obratno. Da je tako biće pokazano u posebnom malom delu naslovljenom De Conjugio. ¹ Ali oni koji iz svoje vere i svog života ne smatraju preljube gresima, nalaze se u preljubama svih vrsta istovremeno.

Фусноте: