Učenje o životu

Sadržaj:

1. Sva religija je od života, a život religije je da se čini ono što je dobro (1-8)

2. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro (9-17)

3. U meri u kojoj čovek izbegava zla kao grehe, u istoj meri čini dobra, ne od sebe (samog), nego od Gospoda (18-31)

4. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri voli istine (32-41)

5. U meri u kojoj neko izbegava zla kao grehe, u istoj meri ima veru i jeste duhovan (42-52)

6. Dekalog uči koja zla su gresi (53-61)

7. Ubistva, preljube, krađe, lažna svedočenja... jesu zla koja treba izbegavati kao grehe (62-66)

8. U meri u kojoj neko izbegava ubistva... u istoj meri ima ljubav prema bližnjem (67-73)

9. U meri u kojoj neko izbegava preljube... u istoj meri voli čestitost (74-79)

10. U razmeri u kojoj neko izbegava krađe... u istoj razmeri voli iskrenost (80-86)

11. U meri u kojoj neko izbegava lažna svedočenja... u istoj meri voli istinu (87-91)

12. Niko ne može da izbegava zla kao grehe tako da iznutra oseća odbojnost prema njima, osim preko sredstava za borbu protiv njih (92-100)

13. Čovek treba da izbegava zla kao grehe i bori se protiv njih kao od sebe (101-107)

14. Ako neko izbegava zla iz bilo kog drugog razloga osim što su gresi, on ih ne izbegava, nego ih samo sprečava da se pojave pred svetom (108-114)

9. Niko ne može (sam) od sebe da čini dobro koje je zaista dobro

To što do sada jedva da iko zna da li je dobro koje čini od njega samog ili od Boga jeste zato što je crkva razdvojila veru od dobročinstva, a dobro je od dobročinstva. Čovek daje siromašnima; olakšava onima kojima je potrebno; daruje mesta bogosluženja i bolnice; uvažava crkvu, svoju zemlju i svog sugrađanina; marljiv je u svom prisustvovanju mestima bogosluženja, gde sluša i moli se predano; čita Reč i pobožne knjige; misli o spasenju; a ipak nije svestan da li te stvari čini od sebe ili od Boga. Mogao bi da čini potpuno iste stvari od Boga ili da ih čini od sebe. Ako ih čini od Boga onda su dobre, ako od sebe, nisu dobre. Zapravo, postoje dobra ove vrste učinjena od sebe koja su eminentno zla, poput hipokritičkih dobara, čiji je svrha obmana i prevara.