NEBO sa svojim divotama I PAKAO prema onome što sam video i čuo

Prevod s latinskog i napomene (uz delimično oslanjanje na neobjavljeni prevod Stijepa Ferija)

Risto Rundo

Pvro izdanje latinskog izvornika: London, 1758.g.

NEBO

Gospod je Bog Neba (2-6)

Božansko Gospodnje čini Nebo (7-12)

Božansko Gospodnje u Nebu je ljubav prema Njemu i Milosrđe prema bližnjem (13-19)

Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)

Postoje tri Neba (29-40)

Nebo se sastoji od neizbrojnih Društava (41-50)

Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo u najmanjem obliku (51-58)

Nebo u celini predstavlja jednog Čoveka (59-67)

Svako Društvo na Nebu predstavlja jednog čoveka (68-72)

Anđeo ima savršen ljudski oblik (73-77)

To što Nebo celinom i delovima predstavlja Čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog (78-86)

Postoji saobraznost svih nebeskih stavki sa svim što pripada Čoveku (87-102)

Postoji Saobraznost Neba sa svim što je na Zemlji (103-115)

Sunce u Nebu (116-125)

Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)

Četiri Nebeske Strane (141-153)

O Promenama Stanja Anđela u Nebu (154-161)

Vreme u Nebu (162-169)

Predstave i pojave u Nebu (170-176)

Odeća Anđela koji izgledaju odeveni (177-182)

Obitavališta i stanovi Anđela (183-190)

O Prostoru u Nebu (191-199)

Oblik Neba određuje udruživanje i opštenje u njemu (200-212)

O Nebeskim Upravama (213-220)

O Bogosluženju u Nebu (221-227)

O moći nebeskih Anđela (228-233)

Govor Anđela (234-245)

O Govoru Anđela sa Čovekom ( 246-257)

O pismu u Nebu (258-264)

O mudrosti Anđela u Nebu (265-275)

O stanju Nevinosti Anđela u Nebu (276-283)

O Stanju Mira u Nebu (284-290)

O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)

O Vezi Neba sa Čovekom preko Reči (303-310)

Nebo i Pakao potiču od ljudskog Roda (311-317)

O Neznabošcima ili narodima van Crkve u Nebu (318-328)

O Deci u Nebu (329-345)

O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)

O Bogatima i Siromašnima u Nebu (357-365)

O Brakovima u Nebu (366-386)

O Zaposlenjima Anđela u Nebu ( 387-394)

O radosti i sreći nebeskoj (395-414)

O Ogromnosti Neba (415-420)

O Svetu Duhova i o Stanju Čoveka nakon Smrti Šta je svet Duhova (421-431)

Po svom Unutarnjem, svaki Čovek je Duh (432-444)

O vaskrsnuću čovekovom posle smrti i o Ulasku u Večni život (445-452)

Čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik (453-460)

Čovek posle smrti ima sva čula, sećanje, misli i osećanja kao što je imao na svetu, ne ostavljajući ništa iza sebe osim zemaljskog tela (461-469)

Čovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu (470-484)

Zadovoljstva života u svakom čoveku menjaju se posle smrti u saobrazno zadovoljstvo (485-490)

O prvom stanju čovekovom posle smrti (491-498)

O Drugom stanju Čovekovom posle smrti (499-511)

O Trećem stanju čovekovom posle smrti, to jest o stanju poučavanja onih koji dolaze u Nebo (512-520)

Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milošću (521-527)

Nije tako teško voditi život koji vodi u Nebo, kao što se veruje (528-535)

PAKAO

Gospod vlada Paklovima (536-544)

Gospod nikoga ne baca u Pakao nego to čini sam Duh (545-550)

Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i obmanama koje iz njih proističu, a koja zla i obmane potiču od ljubavi prema sebi i prema svetu (551-565)

O strašnom sudu i rušenju Vavilona (560-565)

Šta je Pakleni Oganj i šta Škrgut Zuba (566-575)

Zloba i škodljive veštine paklenih Duhova (576-581)

Izgled, položaj i broj Paklova ( 582-588)

Ravnoteža između Neba i Pakla (589-596)

Kroz ravnotežu između Neba i Pakla čovek je u slobodi (597-603)

499. O Drugom Čovekovom stanju posle Smrti

Drugo čovekovo stanje posle smrti naziva se Stanje Unutarnjeg, zato što se čovek tada uvodi u Unutarnje, koje pripada njegovom Umu, odnosno njegovoj Volji i Misli, i zato što je Spoljašnje, u kome je bio u prvom Stanju, sada uspavano. Svako ko obrati pažnju na čovekov život, na njegove reči i dela, primetiće da čovek postoji i kao Spoljašnje i kao Unutarnje, to jest kako spoljašnje, tako i unutarnje misli i osećanja. Sve ovo može da se pozna i po sledećem: Čovek misli o drugima prema onome što je o njima čuo, ili što je sam od njih čuo, a ne prema svojoj misli, te postupa s njima uljudno, iako su oni možda rđavi. Da je tako, vidi se po podmuklicama i laskavcima, koji govore i rade drugačije nego što misle i osećaju; po licemerima koji govore o Bogu, Nebu, o spasenju duše, o istinama Crkve, koristima Otadžbine, o Bližnjem, sve kao po veri i Ljubavi, dok u srcu misle drugo a vole sebe samo. Po tome se može videti da postoje dve Misli, jedna spoljašnja a druga unutarnja, da čovek govori prema spoljašnjoj misli, dok u sebi drugačije misli i oseća da su te dve misli odvojene, jer čovek dobro pazi da mu unutarnja misao ne utiče u spoljašnju i da se na neki način ne pokaže. Čovek je od postanja (ex Creatione) tako sazdan, da unutarnja misao sačinjava jedinstvo sa spoljašnjom samo kroz saobraznosti, a tako i jeste kod onih koji su u dobrom, jer misle samo dobro i govore samo dobro. Međutim, kod onih koji su u zlom, unutarnja misao se ne slaže sa spoljašnjom, jer ovi misle zlo a govore dobro. Kod ovih poslednjih Red je izvrnut, jer je dobro spolja a zlo iznutra. Iz toga ishodi da zlo vlada nad dobrom, držeći ga u pokornosti kao roba, da bi mu poslužilo kao sredstvo da dode do ciljeva svoje ljubavi, a takav cilj je kao i njihova ljubav. Očigledno je da ovakvo dobro nije dobro, jer je iznutra zaraženo zlom, ma kako da ono izgleda u očima onih koji ne vide njihovo unutarnje. Drugačije je sa onima koji su u dobrom. Kod njih Red nije izvrnut, pa dobro utiče iz unutarnje misli u spoljašnju, to jest u govor i u dela: Za takav Red čovek je stvoren. Na taj je način njegovo Unutarnje u Nebu i u Svetlosti Neba, i kako je ta Svetlost Božansko Istinito Gospodnje, a to znači Gospod u Nebu (br. 126-140), to Gospod vodi takve ljude. Ove pojedinosti su date da bi se znalo da čovek ima i unutarnju i spoljašnju misao, i da se one razlikuju. Kada se kaže misao, tu se podrazumeva i volja, jer misao proističe iz volje. Naime, niko ne može da misli bez volje. Iz ovoga se može videti šta je to kod čoveka Stanje Spoljašnjeg i Stanje Unutarnjeg, odnosno stanje Spoljašnjeg i stanje Unutarnjeg.