BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

20. Ljubav proizvodi toplotu

58. Ljubav proizvodi toplotu, iz razloga što ljubav jeste sama životna sila, kao i sam život svih stvari na celom svetu. Sva nastojanja, namere, sile, aktivnosti i pokreti unutar svih postojećih stvari, ne mogu posedovati nijedno drugo poreklo, osim porekla od Božanske ljubavi, koja je Gospod, a koja se na nebesima pojavljuje pred anđelima kao Sunce. Božanska ljubav jeste jedna stvar o kojoj ovde razmatramo, a da druga stvar vredna razmatranja jeste toplota, biva očigledno na osnovu razlike između toplote i ljubavi u anđelu i u čoveku. Iz ljubavi anđeo poseduje volju i misli, ima percepciju i mudrost, dok je, unutar najdubljeg u samom sebi, senzibilan na ono što je blaženo i što ga čini zadovoljnim, i što on, dakako, voli. Identično važi za čoveka. Sve ovo se nalazi u njihovim umovima; dok, u svojim telima, kako anđeo, tako i čovek, poseduju senzibilnost prema svemu što je toplo unutar svakog mogućeg osećaja sreće ili zadovoljstva. Ovo jasno daje do znanja da je toplota posledica životne aktivnosti ili ljubavi.

Da je toplota posledica ljubavi, može se videti na osnovu mnogih stvari, kao, na primer, iz činjenice da se čovek, u svojoj najdubljoj unutrašnjosti, zagreva u skladu sa svojim životnim ljubavima, što je moguće čak i u sred zime, pri čemu toplota Sunca ovog našeg sveta nema ničeg zajedničkog sa ovom toplotom; takođe, može se videti na osnovu toga, što se čovek zagreva, uspaljuje i plamti, u skladu sa porastom ljubavi; a on, nasuprot tome, postaje trom, potom postaje hladan, i, konačno, umire, ukoliko u njemu dolazi, respektivno, do smanjenja količine ljubavi; dakle, sve vezano za toplotu biva u preciznoj usklađenosti sa aktivnostima ljubavi. Identično važi i za zemaljske životinje, kao i za leteća nebeska stvorenjia; jer one ponekad bivaju toplije u sred zime nego u letnje doba, zato što srce tada kuca, krv se zagreva, vlakna se zagrevaju, i svaki deo, uključujući i najmanji delić, zajedno sa sa najvećim, obavlja svoje vitalne funkcije; a ta toplota ne potiče od Sunca, već potiče iz života njihove duše, što je naklonost.

59. Ljubav proizvodi toplotu iz zbog toga što toplota predstavlja život svih sila u univerzumu; a život sila može ući u primajuće supstance, koje mogu biti stvorene samo kroz aktivni medijum, što je toplota. Gospod je pri stvaranju svemira sebi obezbedio sva sredstva, počevši od prvih, pa sve do poslednjih, pomoću kojih bi mogao proizvesti svaku korisnu stvar ponaosob u svakom mogućem stepenu; a univerzalno i najbliže sredstvo za konunkciju (povezivanje) jeste toplota, u čijoj suštini (esenciji) može postojati suština aktivnosti ljubavi.

Kako toplota najpribližnije egzistira iz ljubavi, mora da postoji i korespondencija između ljubavi i toplote, stoga što postoji korespondencija između svakog uzroka i njegove posledice. Upravo iz korespondencije sledi da se nebesko Sunce, koje je Gospod, čini vatrenim; takođe sledi još i da ljubav, koja iz Njega izlazi, anđeli doživljavaju kao toplotu; slično tome, da se Gospodnja Božanska mudrost na nebesima pojavljuje kao svetlost; takođe i da: I preobrazi se pred njima, i zasja se lice njegovo kao sunce a haljine njegove postadoše bijele kao svijet. (Mat. 17:2).

Iz iste korespondencije proizilazi da je svetost Božje ljubavi bila predstavljena vatrom oltara, kao i vatrom svetiljki sa svećnjaka u Šatoru od sastanka; takođe da se Gospod pojavio u vatri na planini Sinaj, a isto tako i u noćnom plamenu vatre nad Šatorom od sastanka. Iz toga su takođe i mnogi narodi načinili svoju svetu vatru, i odredili device da o njoj brinu, a te device su, docnije, u Rimu, bile nazvane devicama Vestalkama.

Iz iste korespondencije proističe da pojmovi "vatra" i "plamen", u mnogim odlomcima u Reči, reprezentuju ljubav, a na osnovu unutarnje percepcije te korespondencije proističe naša potreba da se molimo da nam se omogući da sveti oganj zapali naša srca, što znači, da u sebi susretnemo svetu ljubav. Iz iste korespondencije se, na nebesima, gledana iz daljine, nebeska ljubav vidi kao vatra, i zbog toga je Gospod rekao da: Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Ko ima uši da čuje neka čuje. (Mat. 13:43).

Iz iste korespondencije, infernalna ljubav se u paklu iz daljine vidi kao vatra (o čemu videti u delu "Nebo i pakao" br. 566–575).