BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu

20. Pod svim stvarima sveta označavaju se sve animirane stvari, dakle, stvari kojima je udahnut život, uključujući i one, koje hodaju ili puze po zemlji, zatim, one, koje lete na nebu i, konačno, one, koje plivaju u vodi; takođe se podrazumevaju i stvari iz biljnog carstva - drveće i grmlje, cveće, biljke i žitarice. Međutim, nasuptot tome, atmosfera, vode i zemaljske materije predstavljaju isključivo sredstva za stvaranje i proizvodnju animiranih stvari.

Od stvaranja svemira, i konačno, od stvaranja Zemlje, i svih stvari koje su u njima, vidi se potpunije nego iz ičega drugog, da Božanska ljubav, koja je sam život i Gospod, jeste u formi oblika svih korisnih stvari, a ta forma jeste: čovek. Jer od stvaranja na Zemlji se ne nalazi ništa što nije od koristi. Čitavo mineralno carstvo je prepuno korisnih stvari; u njemu nema nijednog jedinog zrna prašine, niti grumuljice takvih zrna, koja nije za upotrebu. Čitavo biljno carstvo je prepuno korisnih stvari; ne mogu se naći drvo, biljka, cvet ili trava koji ne predstavljaju nešto korisno; upravo tako, ne može se, takođe, naći baš ništa na drvetu, biljci, cvetu ili travi, što ne predstavlja korisnu stvar; svaka stvar je forma sopstvene korisnosti. I čitavo životinjsko carstvo je prepuno korisnih stvari; ne može se naći životinja, od malog crva do lava, koja nije od neke koristi, a da, takođe, ne predstavlja formu sebe same, kao neke korisne stvari. Isto važi za sve stvari koje su iznad Zemlje, čak i sve do Sunca. Jednom rečju, svaki smisao stvaranja i stvorenih stvari je u korisnosti; Da, to sve prisutno u rastućem4 nizu od korisnosti u prvim do korisnosti u poslednjim stvarima, dakle od početne korisnosti do neprekidne korisnosti – što je manifestni dokaz da tvorac i kreator, koji je Gospod, predstavlja beskonačni zbir svih korisnih stvari; u svojoj suštini On jeste ljubav, a prema svojoj formi - čovek, u kome je taj zbir. Ko bi bio taj, koji bi bio voljan da pomenute stvari razmotri običnom inteligencijom, i, na taj način, bude toliko neutemeljen u svom rasuđivanju, mislivši da su takve stvari dela mrtvog Sunca, a time i mrtve prirode?