BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti

32. Ovo je arkanum koji još nije obelodanjen. Nešto od toga se, zaista, pojavljuje u svetu, ali ne u takvoj transparentnosti, u kojoj bi se moglo videti da je to očigledno tako, s obzirom na to, da, u svetu, svaki čovek, na osnovu svoje generalne korisnosti, zadobija neophodne, korisne i ugodne stvari u životu, u skladu sa izvrsnošću i stepenom njegove službe. Nekima, na osnovu njihove generalne korisnosti, bivaju isplaćene nadoknade, dok se drugi, pak, od toga obogaćuju. Generalna korisna stvar je poput jezera iz koga potiču nadoknade i bogatstvo. Opet, nadoknade i bogatstvo bivaju određeni i proizvedeni putem korisnih stvari i korisnih stremljenja, što se odnose na naklonosti; međutim, na osnovu ovakvih ishoda se ne može zaključiti koje su korisnosti, same po sebi, korisne; to stoga, što, se u svetu, zli, baš kao i dobri, i to: oni, koji ne proizvode nikakve stvari, zatim, oni, koji proizvode zle stvari, i, najzad, oni, koji proizvode korisne stvari, svaki ponaosob, ponekad, dolaze do nadoknade i bogatstva. U duhovnom svetu biva drugačije; korisne stvari su tamo ogoljene, i otkriva se njihovo poreklo i njihovo mesto u duhovnom čoveku, koji je Gospod na nebesima. Tamo se svako nagrađuje prema plemenitosti njegove korisnosti, i istovremeno, prema naklonosti prema korisnim stvarima. Ne tolerišu se besposličari, nema lenjih protuva, nema indolentnih hvalisavaca, koji zahtevaju zasluge za tuđe pregalaštvo i tuđu energičnost; a svako mora biti aktivan, vešt, pažljiv i marljiv u svojoj službi i u svom poslu, i ni pod kakvim uslovima ne sme čast i nagradu staviti na prvo mesto, već na drugo ili treće.

Sve dok to biva slučaj, njima pritiču neophodne, korisne i prijatne stvari u životu. One potiču iz generalnih korisnih stvari, s obzirom da se one ne gomilaju radi njih samih, kao što se to odigrava na ovom svetu; već one nastaju u tren oka i Gospod ih daruje besplatno. Opet, zbog toga, što, u duhovnom svetu, postoji komunikacija i širenje svih misli i naklonosti, dok, na nebu, komunikacija i širenje predstavljaju naklonosti koje bivaju usmerene ka korisnim stvarima, u skladu sa njihovim kvalitetom, i, takođe, zato što su svi, koji su na nebesima, naklonjeni korisnim stvarima i uživanju u njima. Zahvaljujući tome, neophodne, korisne i prijatne životne stvari u izobilju proističu iz generalnih korisnih stvari u korisne stvari, koje bivaju proizvedene od pojednihih ljudi, i koje, takođe utiču u ljude, koji proizvode pomenute korisne stvari iz sopstvenog zadovoljstva u samoj proizvodnji.

33. Neophodne životne stvari, koje Gospod bespogovorno daruje anđelu, i koje nastaju u trenutku, jesu - hrana, odeća i stanište, a one u potpunosti odgovaraju korisnim stvarima, koje taj anđeo proizvodi. Korisne stvari jesu one, koje koje predstavljaju pritoke ovim trima, i koje pružaju uživanje onima koji ih primaju. Primer za to jeste postojanje mnoštva od strane anđela zadobijenih dekorativnih ukrasa za sto, haljinu i dom, čiji stepen lepote odgovara kvalitetu korisnih stvari koje taj anđeo sam proizvodi, a koje, takođe, poseduju sjaj što biva srazmeran njegovoj naklonosti. Stvari koje su za uživanje, jesu one, koje bivaju povezane sa njegovom suprugom, prijateljima i saradnicima, naime, svima onima, koji vole anđela, i koje, on, dakako, takođe voli. Takva obostrana i recipročna ljubav proizlazi iz svake naklonosti usmerene ka korisnim stvarima.

34. Takve stvari postoje na nebu, budući da takve stvari postoje unutar čoveka, s obzirom na to, da nebo korespondira svim stvarima čoveka; a onaj čovek, koji biva u takvim naklonostima, koje su usmerene prema korisnim stvarima isključivo radi korisnih stvari samih, predstavlja nebo u najmanjoj formi. Unutar čoveka ne može biti nijednog dela tela, niti, pak, može biti ikakvog majušnog entiteta unutar tog dela tela, koji iz generalne korisne stvari ne izvlači ono što je potrebno, korisno i prijatno; ovde generalna korisna stvar biva predviđena za svaki deo tela, u skladu sa njegovom korisnošću; sve ono, što je bilo kom delu tela potrebno za njegov rad, prenosi mu se sa susednih delova, a njima, opet, sa delova koji su u njihovoj blizini, a samim tim i iz celine; a deo tela, opet,na sličan način, deli svoju sopstvenu korisnost sa ostatkom tela, u skladu sa njihovim potrebama. I tako to biva u Božanskom duhovnom čoveku, koji je nebo, zbog toga što tako biva i u Gospodu.

Iz svega rečenog biva jasno da svaka korisna stvar jeste reprezentativna za sve korisne stvari u celokupm telu, tako da u svakoj korisnoj stvari postoji ideja o celini, a samim tim i o čoveku. Iz ovoga proizlazi da nebeski anđeo biva čovekom, u skladu sa svojom korisnošću; i, ako dam sebi za pravo da govorim duhovno, iz toga proizlazi da korisna stvar predstavlja čoveka-anđela.

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti

47. Ovo se posebno vidi na osnovu nebeskih anđela i duhova pakla, za koje važi da svi bivaju identični svojim naklonostima; duhovi paklenih naklonosti predstavljaju požude, dok anđeli nebeski predstavljaju - dobre naklonosti. Svaki čovek jeste naklonost, i to na osnovu toga, što je njegov život - ljubav, a obnavljanje, izvođenje i razvijanje ljubavi predstavlja ono, što se naziva naklonostima; prema tome, naklonosti po sebi jesu ljubavi, ali su one podređene opštoj ljubavi, kao svom gospodaru ili svojoj glavi. Pošto je, dakle, život, sam po sebi - ljubav, proizlazi da sve postojeće stvari u životu predstavljaju naklonosti, a, samim tim, i da je sam čovek - ljubav. Većina ljudi na svetu će se začuditi činjenici da je to tako, što sam dobio dopuštenje da saznam videvši svedočenja svih onih, koji iz prirodnog sveta prelaze u duhovni svet. Do sada nisam našao nijednog koji bi znao da on sam ne predstavlja ništa drugo do - naklonost; malo je njih čak uopšte i znalo šta je to naklonost; i kad god bih im rekao da naklonost predstavlja obnavljanje, izvođenje i razvijanje ljubavi, oni bi postavili pitanje šta je ljubav; govoreći da znaju šta je misao, jer je percipiraju; ali da ne mogu znati šta je naklonost, jer nju niko ne opaža. Povodom činjenice da u prirodi svake stvari jeste ljubav, rekli bi da to znaju na osnovu ljubavi neveste pre braka i majčine ljubavi prema novorođenčadi, a, u manjoj meri, i od očeve ljubavi, koju poseduje u času kada poljubi zaručenu ženu ili svoje dete; a neki, opet, umesto ljubljene žene i deteta misle na bludnice.

Jednom prilikom sam im rekao da misao ne može predstavljati ništa sama po sebi, već može predstavljati nešto samo iz naklonosti, što je čovekova životna ljubav, budući da je misao iz naklonosti, kao što se stvar formira putem onoga što je formira. Takođe sam im rekao da se misao može opaziti, ali ne i naklonost, s obzirom na to, da se stvar, koja je formirana, lako može opaziti, dok nije moguće da se lako opazi ono što je formira; baš kao što se telo lako može opaziti pomoću telesnih čula, dok nije moguće da se lako opazi duša. Kada su čuli ove moje reči, oni su postali toliko zadivljeni onim što im je rečeno, da im je posledično dozvoljeno da budu upućeni u ovu temu putem mnogih eksperimenata; kao na primer, da su sve misli iz naklonosti, i da one, dakako, bivaju u skladu sa njom; opet, da uopšte nisu mogli ni misliti bez naklonosti, niti protivno njima; takođe, da svi bivaju takvima, kakve bivaju njihove naklonosti, i zbog toga se nad svakim ponaosob sprovodi istraživanje na osnovu njegove naklonosti, dok se, nasuprot, ni nad kim ne sprovodi istraživanje na osnovu njegovog govora; to stoga, što govor potiče od misli koja pripada spoljašnjoj naklonosti, a to je želja da budete uljudni, da ugađate drugima, da budete pohvaljeni, da budete smatrani dobrim građanima, da vas smatraju ljudima od morala i mudrosti, a sve ovo su, zapravo, samo puka sredstva, koja se koriste radi istinskih ciljeva, koji, ustvari, pripadaju unutrašnjim naklonostima. Pa ipak, na osnovu boje glasa i načina na koji govori, osim ako čovek nije savršeni licemer, može da se čuje i sama njegova naklonost; to stoga, što vokalni govor pripada misli, dok boja glasa i način govora pripadaju naklonosti. Zbog toga im je rečeno da, kao što ne može postojati govor bez zvuka (boje glasa), tako isto, nije moguće ni razmišljanje koje bi bilo lišeno naklonosti; i da je, stoga, jasno da je naklonost - sve ono što misao zaista jeste, kao što je zvuk (boja glasa) - sam govor,6 budući da je govor samo artikulacija zvuka. Pomoću svega ovoga postali su upućeni u to, da čovek nije ništa drugo negoli - naklonost; i dalje, posledično, da celokupno nebo i celokupni pakao bivaju podeljeni, svako za sebe, i to na isti način na koji se deli i carstvo, naime, po provincijama i društvima, u skladu sa srodnim i specifičnim razlikama u naklonostima, a nikako u skladu sa ikakvim razlikama u mišljenju; takođe, da samo Gospod poseduje saznanje o ovim razlikama. Iz svega ovoga o čemu smo upravo govorili proizlazi da postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti.