1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život

1. Da ovo jedva da se i razume, vidi se iz uobičajene izreke, koja glasi: „Šta je ljubav?“ Nije poznato šta ljubav zaista jeste, i to iz razloga što se ljubav ne manifestuje razumevanju, a razumevanje je posuda za skladištenje svetlosti neba. Ono što izlazi na tu svetlost može se videti iznutra, s obzirom na to da o onome, o čemu čovek razmišlja, on može i da zadobije saznanja. Iz tog razloga, čovek kaže da je ovo ili ono takvo-i-takvo u svetlu njegovog razumevanja, takođe i da on vidi da je to tako; tako isto, on se moli da ga Bog prosvetli i iluminira. Štaviše, postoji duhovna svetlost kojoj prirodna svetlost korespondira, i upravo iz nje čovek može da kaže, s obzirom na svoje razumevanje, da vidi, a mudar čovek se, štaviše, moli da bude prosvetljen, kao i da bude iluminiran od strane Boga, to jest, da stekne mogućnost razumevanja. Čovek, prema tome, ne može formirati predstavu o ljubavi, stoga što, iako se shvatanje pomoću razmišljanja predstavlja kao mogućnost viđenja, to ne važi za ljubav. Pa ipak, ljubav jeste sama duša ili život misli, i, u slučaju da se ljubav ukloni, misao postaje hladna i umire, jednako kao što umire i cvet, kada biva lišen toplote; to stoga, što ljubav razgoreva, oživljava i animira misao. Usmerite svoj um na delanje, i razmislite da li možete da razmišljate odvojeno od neke naklonosti koja proističe iz ljubavi; i ustanovićete da je to, u vašem sopstvenom slučaju, nemoguće. Na osnovu ovoga je očigledno da ljubav jeste život razumevanja, i da ljubav predstavlja misli iz tog razumevanja; a ono, što je život razumevanja i što su misli iz njega, takođe je i život celog čoveka; jer ono jeste, dakako, život svih čula i svih pokreta, dakle, jeste život organa, pomoću kojih uopšte i postoje čula i pokreti. Da je to i život i ostalih organa, to jest, unutrašnjih organa, videćemo u daljem tekstu.

2. Postoji još jedan razlog zbog koga nije opšte poznato šta je to ljubav, a taj se razlog sastoji u tome, da je čovekova ljubav - univerzalni život. Pod univerzalnim životom podrazumeva se život koji biva u najminucioznijim detaljima; to stoga, što se, na osnovu skupa svih postojećih detalja, upotrebljava termin "univerzalni", baš kao što se termin "opšti" upotrebljava na osnovu svih postojećih pojedinačnih delova. Na taj način, ono što je univerzalno, naprosto, biva shvaćeno kao jedno; a jedno, kada biva lišeno specifične percepcije pojedinosti od kojih se sastoji, biva obavijeno tamom, i, na taj način, postaje nedostupno razumevanju, što se može uporediti sa slučajem u kome bi se ono sastojalo od intenzivne svetlosti, koja zaslepljuje oko. Takvo biva i univerzalno Božansko u najminucioznijim pojedinostima sveta; prema tome, ovo Božansko je toliko nejasno za čoveka da se ne može manifestovati pred njegovim otvorenim očima, već se, pak, može manifestovati samo tada, kada mu oči bivaju zatvorene; to stoga, što je ceo svet delo Božanske ljubavi i Božanske mudrosti; a mudrost u njenim najminucioznijim pojedinostima, kao što je već ranije rečeno, jeste intenzivno Božansko svetlo koje zaslepljuje.

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu

41. Oni, koji vole sebe i svet, poseduju sposobnost da proizvode korisne stvari, i oni ih, zaista i proizvode; međutim, kod ovakvih ljudi, naklonosti, koje su usmerene ka korisnim stvarima, nisu dobre naklonosti, s obzirom na to, da takve naklonosti potiču od sebe i odnose se na sebe, a nisu od Gospoda, i ne odnose se na bližnjeg. Oni govore, zaista, i čak ubedjuju druge u to da se te naklonosti odnose na bližnjeg, i to - kako u širem, tako i u ograničenom smislu; to jest, da se te naklonosti odnose na crkvu, domovinu, društvo, kao i na njihove sugrađane. Neki se čak usuđuju da kažu da se te naklonosti odnose na Boga, jer su iz njegovih zapovesti u Reči; i takođe govore da su te naklonosti od Boga, budući da su dobra, a svako dobro je od Boga; međutim, nasuprot tim tvrdnjama, jasno je da se korisne stvari, koje takvi proizvode, odnose isključivo na njih same, jer su od sebe, a odnose se na bližnjeg samo pod uslovom da iz toga, opet, mogu izvući neku korist za same sebe. Ovakvi su opšte poznati, i lako ih je razlikovati od onih, koji proizvode korisne stvari od Gospoda, uzimajući u obzir bližnjeg, kako u širokom, tako i ograničenom smislu, po tome što gledaju na sebe i na svet u svemu, i vole reputaciju zadobijenu zbog proizvodnje korisnih stvari, koje oni, međutim, proitvode isklučivo radi mnoštva sebičnih ciljeva koji ih motivišu, a koje objedinjuje težnja za sopstvenim benefitom. Takve osobe se mogu pokrenuti da proizvode korisne stvari u samo onoj meri, u kojoj vide sebe, kao i ono, što je njihovo sopstveno; štaviše, sva njihova uživanja ne predstavljaju ništa drugo do - telesna uživanja, a upravo to i jeste ono, što traže od sveta. Možda je moguće ilustrovati kakva je vrsta ljudi u pitanju, pomoću ovog poređenja: Oni sami jesu glava; svet je telo; crkva, zemlja i sugrađani su stopala; a Bog je cipela. A onima, koji vole5 korisne stvari isključivo iz ljubavi prema korisnim stvarima samim, Gospod jeste glava; crkva, zemlja i građani (koji su bližnji) su telo do kolena; a svet predstavlja stopala, od kolena do tabana; a oni sami su tabani, koji su lepo obuveni. Stoga je jasno da oni, koji proizvode korisne stvari od sebe, to jest, iz ljubavi prema sebi, jesu u potpunosti obrnuti, i da u njima nema ničega ljudskog.

42. Postoje dva porekla svih postojećih ljubavi i naklonosti; prvo poreklo je sa nebeskog Sunca, što je čista ljubav; drugo poreklo je, pak, sa svetskog Sunca, koje je čista vatra. Oni, čija ljubav jeste sa nebeskog Sunca, jesu duhovni i živi, a Gospod ih je uzdigao iz njihove sopstvenosti [proprium]; dok su oni, čija je ljubav potekla sa svetskog Sunca, prirodni i mrtvi, pri čemu su sami potopljeni u svoju sopstvenost [proprium]. Iz toga proizlazi da oni, u svim objektima koji im ulaze u vidno polje, vide isključivo prirodu; čak i ako biva slučaj da takvi priznaju Boga, oni to čine verbalno, međutim, ne i srcem. To su oni, koji u Reči bivaju označavani pobornicima Sunca, Meseca i čitave nebeske vojske. U duhovnom svetu se zaista pojavljuju kao ljudi, međutim, u svetlu neba se, nasuprot, pojavljuju kao čudovišta; a sami pred sobom se pojavljuju kao život, dok se, nasuprot, pred anđelima pojavljuju kao smrt. Među njima je mnogo onih koji su u svetu smatrani učenima; i, čemu sam se često čudio, oni sami sebe smatraju mudrim, jer sve stvari pripisuju prirodi i razboritosti, čak i smatrajući da su svi drugi, osim njih, priglupi i prosti.