BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu

41. Oni, koji vole sebe i svet, poseduju sposobnost da proizvode korisne stvari, i oni ih, zaista i proizvode; međutim, kod ovakvih ljudi, naklonosti, koje su usmerene ka korisnim stvarima, nisu dobre naklonosti, s obzirom na to, da takve naklonosti potiču od sebe i odnose se na sebe, a nisu od Gospoda, i ne odnose se na bližnjeg. Oni govore, zaista, i čak ubedjuju druge u to da se te naklonosti odnose na bližnjeg, i to - kako u širem, tako i u ograničenom smislu; to jest, da se te naklonosti odnose na crkvu, domovinu, društvo, kao i na njihove sugrađane. Neki se čak usuđuju da kažu da se te naklonosti odnose na Boga, jer su iz njegovih zapovesti u Reči; i takođe govore da su te naklonosti od Boga, budući da su dobra, a svako dobro je od Boga; međutim, nasuprot tim tvrdnjama, jasno je da se korisne stvari, koje takvi proizvode, odnose isključivo na njih same, jer su od sebe, a odnose se na bližnjeg samo pod uslovom da iz toga, opet, mogu izvući neku korist za same sebe. Ovakvi su opšte poznati, i lako ih je razlikovati od onih, koji proizvode korisne stvari od Gospoda, uzimajući u obzir bližnjeg, kako u širokom, tako i ograničenom smislu, po tome što gledaju na sebe i na svet u svemu, i vole reputaciju zadobijenu zbog proizvodnje korisnih stvari, koje oni, međutim, proitvode isklučivo radi mnoštva sebičnih ciljeva koji ih motivišu, a koje objedinjuje težnja za sopstvenim benefitom. Takve osobe se mogu pokrenuti da proizvode korisne stvari u samo onoj meri, u kojoj vide sebe, kao i ono, što je njihovo sopstveno; štaviše, sva njihova uživanja ne predstavljaju ništa drugo do - telesna uživanja, a upravo to i jeste ono, što traže od sveta. Možda je moguće ilustrovati kakva je vrsta ljudi u pitanju, pomoću ovog poređenja: Oni sami jesu glava; svet je telo; crkva, zemlja i sugrađani su stopala; a Bog je cipela. A onima, koji vole5 korisne stvari isključivo iz ljubavi prema korisnim stvarima samim, Gospod jeste glava; crkva, zemlja i građani (koji su bližnji) su telo do kolena; a svet predstavlja stopala, od kolena do tabana; a oni sami su tabani, koji su lepo obuveni. Stoga je jasno da oni, koji proizvode korisne stvari od sebe, to jest, iz ljubavi prema sebi, jesu u potpunosti obrnuti, i da u njima nema ničega ljudskog.

42. Postoje dva porekla svih postojećih ljubavi i naklonosti; prvo poreklo je sa nebeskog Sunca, što je čista ljubav; drugo poreklo je, pak, sa svetskog Sunca, koje je čista vatra. Oni, čija ljubav jeste sa nebeskog Sunca, jesu duhovni i živi, a Gospod ih je uzdigao iz njihove sopstvenosti [proprium]; dok su oni, čija je ljubav potekla sa svetskog Sunca, prirodni i mrtvi, pri čemu su sami potopljeni u svoju sopstvenost [proprium]. Iz toga proizlazi da oni, u svim objektima koji im ulaze u vidno polje, vide isključivo prirodu; čak i ako biva slučaj da takvi priznaju Boga, oni to čine verbalno, međutim, ne i srcem. To su oni, koji u Reči bivaju označavani pobornicima Sunca, Meseca i čitave nebeske vojske. U duhovnom svetu se zaista pojavljuju kao ljudi, međutim, u svetlu neba se, nasuprot, pojavljuju kao čudovišta; a sami pred sobom se pojavljuju kao život, dok se, nasuprot, pred anđelima pojavljuju kao smrt. Među njima je mnogo onih koji su u svetu smatrani učenima; i, čemu sam se često čudio, oni sami sebe smatraju mudrim, jer sve stvari pripisuju prirodi i razboritosti, čak i smatrajući da su svi drugi, osim njih, priglupi i prosti.