BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi

5. Božanska ljubav, koja jeste sam život, nije jednostavno “ljubav”, već ona predstavlja Božansko, koje je proističuće; a Božansko proističuće jeste sam Gospod. Gospod je zaista unutar Sunca, koje se pojavljuje pred anđelima na nebesima, i iz koga proističe ljubav kao toplota, kao i mudrost kao svetlost; međutim, izvan tog Sunca, ljubav prema mudrosti jeste, takođe, Gospod. Distanca je samo pojavna, prividna; to stoga, što Božansko nije u svemiru (prostoru), već je lišeno distance, kao što je upravo u prethodnom tekstu rečeno. Pojavljuje se distanca, budući da Božansku ljubav, kakva je ona u Gospodu Samom, nijedan anđeo ne može primiti, jer bi ga ona progutala; to stoga, što je Božanska ljubav, sama po sebi, vrelija od vatre što egzistira na svetskom Suncu; zbog toga se postepeno smanjuje beskonačnim obrtanjem koje čini vrtložno kretanje (vortex), sve dok, temperirano i prilagođeno, ne stigne do anđela, koji su, osim toga, još i obavijeni velom sačinjenim od tananog oblaka, da ne bi bili povređeni Njenim intenzitetom. To je uzrok pojave udaljenosti (distance) između Gospoda kao Sunca, i nebesa, na kojima su su anđeli; pa ipak, sam Gospod je prisutan na nebu, ali na takav način, koji je prilagođen tome, da bi Ga mogli primiti.

6. Gospodnje prisustvo nije poput prisustva čoveka, koji zauzima prostor, već je Njegova prisutnost potpuno odvojena od bilo kakvog zamislivog prostora; to jest, On je u najvećim stvarima, kao i u stvarima najmanjim, tako da, u svim stvarima, najveći biva - On Sam, a, opet, u svim stvarima, najmanji biva takođe - On sam. Znam da je čoveku teško da to razume, jer mu je teško da izbaci prostor iz ideja što pripadaju njegovom sopstvenom mišljenju; ali ovo mogu shvatiti anđeli, u čijim idejama nema koncepta prostora. U tom pogledu se duhovna misao razlikuje od prirodne misli.

7. Pošto, dakle, ljubav, koja izvire iz Gospoda kao Sunca, jeste sam Gospod, a ta ljubav je takođe i sam život, proističe da i sama ljubav, koja je život, jeste - čovek; tako da ona sadrži, u beskonačnoj formi, stvari, koje su u čoveku, kako jednu, tako i sve. Ovo su zaključci izvedeni iz onoga što je rečeno o životu svih stvari od Gospoda, i o Njegovoj providnosti, svemoći, sveprisutnosti i sveznanju.

[8. Bog je apsolutni čovek.]

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu

20. Pod svim stvarima sveta označavaju se sve animirane stvari, dakle, stvari kojima je udahnut život, uključujući i one, koje hodaju ili puze po zemlji, zatim, one, koje lete na nebu i, konačno, one, koje plivaju u vodi; takođe se podrazumevaju i stvari iz biljnog carstva - drveće i grmlje, cveće, biljke i žitarice. Međutim, nasuptot tome, atmosfera, vode i zemaljske materije predstavljaju isključivo sredstva za stvaranje i proizvodnju animiranih stvari.

Od stvaranja svemira, i konačno, od stvaranja Zemlje, i svih stvari koje su u njima, vidi se potpunije nego iz ičega drugog, da Božanska ljubav, koja je sam život i Gospod, jeste u formi oblika svih korisnih stvari, a ta forma jeste: čovek. Jer od stvaranja na Zemlji se ne nalazi ništa što nije od koristi. Čitavo mineralno carstvo je prepuno korisnih stvari; u njemu nema nijednog jedinog zrna prašine, niti grumuljice takvih zrna, koja nije za upotrebu. Čitavo biljno carstvo je prepuno korisnih stvari; ne mogu se naći drvo, biljka, cvet ili trava koji ne predstavljaju nešto korisno; upravo tako, ne može se, takođe, naći baš ništa na drvetu, biljci, cvetu ili travi, što ne predstavlja korisnu stvar; svaka stvar je forma sopstvene korisnosti. I čitavo životinjsko carstvo je prepuno korisnih stvari; ne može se naći životinja, od malog crva do lava, koja nije od neke koristi, a da, takođe, ne predstavlja formu sebe same, kao neke korisne stvari. Isto važi za sve stvari koje su iznad Zemlje, čak i sve do Sunca. Jednom rečju, svaki smisao stvaranja i stvorenih stvari je u korisnosti; Da, to sve prisutno u rastućem4 nizu od korisnosti u prvim do korisnosti u poslednjim stvarima, dakle od početne korisnosti do neprekidne korisnosti – što je manifestni dokaz da tvorac i kreator, koji je Gospod, predstavlja beskonačni zbir svih korisnih stvari; u svojoj suštini On jeste ljubav, a prema svojoj formi - čovek, u kome je taj zbir. Ko bi bio taj, koji bi bio voljan da pomenute stvari razmotri običnom inteligencijom, i, na taj način, bude toliko neutemeljen u svom rasuđivanju, mislivši da su takve stvari dela mrtvog Sunca, a time i mrtve prirode?